Krajem jula započelo je prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Srbije, sa dnevnim redom koji sadrži čak 60 tačaka o različitim temama, iako skupštinski Poslovnik dopušta mogućnost objedinjavanja rasprave samo ako je reč o zakonima koji su medjusobno uslovljeni ili su rešenja u njima medjusobno povezana. Ovo zasedanje je jedinstveno i po tome što je ovo jedna od najskupljih sednica parlamenta Srbije i da je pred poslanicima zaduženje veće od milijardu evra.
Planira se uzimanje novih kredita, najviše za razvoj infrastrukture i izgradnje Nacionalnog stadiona od Poštanske štedionice, iz više banaka iz Kine, Francuske, Italjije i Nemačke. Ono što se ne vidja često jeste da će parlament potvrditi i zakone kojima se menjaju uslovi već dogovorenih kredita. U oba slučaja reč je o zajmovima od Ujedinjenih Arapskih Emirata od po milijardu dolara. Poslanici će potvrditi produženje roka otplate kredita, kao i povećanje kamate na 4%. Produženje roka otplate tražila je Srbija, za finansiranje budžeta naše zemlje. Iako nije reč o novim pozajmicama, produženje roka otplate i povećanje kamate svakako će značiti dodatne finansijske obaveze države.
Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je prethodno proglašena na “Svesrpskom saboru“ u Beogradu, poslanicima je predstavio premijer Srbije Miloš Vučević. Dokument koji je prethodno usvojila i Skupština bosansko-hercegovačkog entiteta Republika Srpska poziva na Dejtonski sporazum i u njemu nema reči o razdruživanju u Bosni i Hercegovini već, da pored ostalog, srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu. U Deklaraciji se navodi da Sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama. U tekstu se navodi i da Sabor smatra “neprimerenim“ postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu Y Dejtonskog mirovnog sporazuma. Takodje se konstatuje da je Dejtonski mirovni sporazum “trajno i bitno narušen“, te se pozivaju svi medjunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju. Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske biće ujedinjen i zajednički proslavljan. Na dnevnom redu je i povećanje pretplate za javni medijski servis. Predsednik Aleksandar Vučić obećao je pre 11 godina da će pretplata biti ukinuta i ne samo da je to obećanje ostalo samo mrtvo slovo na papiru, nego je država još više novca izvlačila iz džepa gradjana. Tako je 2020. godine pretplata sa 220 dinara porasla na 349 dinara mesečno, stoji predlogu izmena zakona koji je 4. jula usvojila Vlada Srbije. Najviše zamerki se ne odnosi na dato lažno obećanje da će pretplata biti ukinuta, nego što RTS nije u funkciji informisanja gradjana već propagande režima. U periodu od prvog decembra do 31. maja Vučić je u okviru dnevnika bio zastupljen sa 26,4 posto vremena, što je 6,5 puta više od celokupne opozicije, dok je Vlada Srbije bila zastupljena sa 16,8%.
Još jedna tema van dnevnog reda koja je izazvala poslaničke reakcije, je vest da je prosečna neto plata u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za maj, prvi put prešla 100.000 dinara. U poredjenju sa prošlom godinom, prosečna bruto zarada je u maju ove godine realno veća za 11,3 odsto. Medjutim ono što je relevantan podatak za većinu gradjana Srbije je medijalna neto zarada za maj koja je iznosila 77.571 dinar, što znači, da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Marjana Maljković