Pripadnici specijalne jedinice Kosovske policije naoružani dugim cevima upali su 30. avguta u zgrade Privremenih organa u četiri srpske opštine na severu – Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Kosovske vlasti zatvorile su pet paralelnih srpskih institucija na severu zemlje, delu u kojem žive većina Srba, za koje su naveli da deluju pod vodjstvom Srbije, “kršeći ustavnost i zakone Republike Kosovo“. Akcija na severu usledila je u trenutku kada je kosovska vlada kritikovana od medjunarodne zajednice zbog “jednostranog i nekoordinisanog“ delovanja, nakon što je prošlog meseca zatvorila nekoliko ekspozitura Pošte Srbije na severu i saopštila da namerava da otvori glavni most preko reke Ibar, koji razdvaja Mitrovicu sa albanskom većinom na jugu i srpskom većinom na severu. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, izjavio je da poslednje akcije kosovskih vlasti na severu Kosova i Metohije mogu imati ozbiljne posledice po odnose izmedju Beograda i Prištine. On je ocenio da su upadi specijalnih snaga u više srpskih institucija na severu pokrajine deo plana za izazivanje sukoba i eskalaciju tenzija. Obuhvatile su, izmedju ostalog, bolnički krug KBC Kosovska Mitrovica i zgrade u kojima se nalaze prostorije PIO Fonda i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Prema Petkovićevim rečima, ukoliko medjunarodna zajednica ne preduzme mere, postoji rizik da postane saučesnik u etničkom čišćenju Srba na Kosovu i Metohiji. On je upozorio da su ove institucije ključne za pružanje osnovnih javnih usluga srpskoj zajednici na severu Kosova, te da njihovo gašenje ugrožava opstanak Srba u tom delu pokrajine. Takodje, pozvao je medjunarodnu zajednicu da reaguje i spreči dalju eskalaciju situacije. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini saopštila je da je zabrinuta i razočarana nekoordiniranim akcijama Vlade Kosova, nakon zatvaranja pet paralelnih srpskih institucija na severu zemlje. Američka ambasada je izjavila da je zabrinuta što takve odluke kosovske vlade i dalje imaju direktan i negativan uticaj na pripadnike srpske zajednice i drugih manjinskih zajednica na Kosovu. “Pitanja vezana za strukture koje podržava Srbija na Kosovu treba da se rešavaju kroz dijalog koji vodi EU. Ova akcija nije koordinirana ni sa jednim elementom medjunarodne zajednice“, navodi se u saopštenju i dodaje da su SAD i medjunarodni partneri dosledno tražili od Vlade Kosova da da prioritet koordinaciji sa medjunarodnom zajednicom i da ne preduzima jednostrane akcije po pitanjima koja su na dnevnom redu dijaloga uz posredovanje EU.
“Neuspeh Vlade Kosova da odgovori na ove zahteve odražava stvarno i sve veće pogoršanje našeg partnerstva. Kao što smo ranije napomenuli, nekoordinisane akcije Vlade Kosova dovode gradjane Kosova i vojnike KFOR-a u veći rizik, nepotrebno eskaliraju regionalne tenzije i potkopavaju reputaciju Kosova kao pouzdanog medjunarodnog partnera“, naveli su u saopštenju.
Nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode, pridružio se reakciji SAD u izražavanju zabrinutosti i razočarenja zbog akcije kosovske policije na severu da zatvori srpske paralelne strukture i ocenio je kao jednostranu akciju. Portparolka Nato Farah Dahlalah saopštila je da je alijansa veoma razočarana akcijama Prištine na severu Kosova za koje navodi da nisu bile koordinisane sa Kforom. Kritike sa zapada su samo verbalne, dok se nad Srbima nastavlja svakodnevna tortura. Srpskim opštinama na severu Kosova više od godinu dana upravljaju albanski gradonačelnici koji su vlast zauzeli sa svega tri odsto glasova. Planovima Vlade Kosova taj odnos mogao bi da se promeni, ali ne tako što bi gradonačelnici radili da zadobiju poverenje većinskog stanovništva već etničkim inženjeringom. U Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu u planu je izgradnja 200 kuća namenjenih manjinskim zajednicama. uključujući Albance, Bosance i Turke. Sa druge strane, Kosovska policija je prekinula radove u srpskom povratničkom naselju “Sunčana dolina“ na severu Kosova. Ovo naselje je investicija Vlade Srbije u opštini Zvečan, pokrenuta 2016. godine, a vlasti su saopštile da je razlog za obustavu “to što su radili bez dozvole“.
Početkom meseca Kosovska policija je upala i zatvorila devet ekspozitura Pošte Srbija u četiri opštine na severu Kosova, a sada je i najavljeno otvaranje poslovnica Pošte Kosova, prvi put od kako u sistemu KiM posluje ta institucija. U isto vreme Kosovska agencija za privatizaciju je lokale koje su donedavno koristili Srbi na severu na tenderima počela da ustupa albanskim biznismenima. “To je jedan od njima bitnih načina za proterivanje Srba. Oni žele da prikažu kako drže ceo sever pod kontrolom i kako njihove radnje i njihovi proizvodi mogu jednostavno da opsluže sve potrebe srpskog stanovništva“, izričit je bivši predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica Nemanja Biševac. Ni nakon 21 godine nisu pronadjene ubice koje su 13. avgusta 2003. kod Goraždevca ubile dvoje, a ranile četvoro srpske dece koja su se kupala na reci Bistrici, na koju je pucano iz automatskih pušaka. Unmik je zvanično 2010. godine obustavio istragu uz objašnjenje da nema dovoljno dokaza.
Ubijeni su Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), a teško su ranjeni Bogdan Bukumirić (14 godina), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Djordje Ugrenović (20). “Prevrnuću svaki komad zemlje kako bih pronašao ubice dece,“ rekao je dva dana nakon ubistva komesar Unmik policije Štefan Feler. Dve nedelje kasnije istovetnu rečenicu ponovio je i šef Unmika Hari Holkeri. Sedam godina kasnije Unmik je zvanično obustavio istragu zbog nedostatka dokaza. Euleks je 2018. godine, prepuštajući svoje nadležnosti pravosudnim organima Kosova, predao i 495 policijskih spisa predmeta organizovanog kriminala, 434 spisa predmeta ratnih zločina, spise predmeta nestalih lica, kao i spise predmeta na kojima je radio samo Euleks i više od 1.400 tužilačkih spisa predmeta. “Postoji jedna percepcija u albanskom kosovskom društvu da to što treba suditi Albancima to će da učine Specijalizovana veća u Hagu, a da bi oni u Prištini trebali da se bave ’ratnim zločinima’ Srba nad Albancima, da lokalno pravosudje ima drugu ulogu – da sudi Srbima. Zaista ne očekujem, pogotovo ne u ovakvim slučajima u kojima je nažalost i Euleksov tužilac zatvorio istragu sa konstatacijom da nema dokaza. Zaista nije realno očekivati da sada albansko tužilaštvo pronadje neke dokaze. Prosto, situacija u kosovskom društvu nije takva, ona je etnocentrična, gradjena na mržnji nad Srbima i u takvoj društvenoj situaciji nije realno očekivati da albanski sudovi i tužilaštva na Kosovu i Metohiji u ovom slučaju kao i u drugim sličnim učine bilo šta“, smatra docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić.
Zločin u Goraždevcu više ne spominje ni medjunarodna zajednica angažovana na Kosovu, ali ni vlasti u Prištini. Očigledno je kada je reč o ovom masakru, ili bilo kojim zločinom nad Srbima, naročito nakon 10. juna 1999. godine, neće biti nijednog ozbiljnog postupka na Kosovo i Metohiji.